Pozitivna psihologija je nekoliko decenija stara naučna disciplina, koja se za razliku od tradicionalne, klinički orijentisane psihološke doktrine, fokusira na optimalno funkcionisanje pojedinaca i zajednica. Proučava faktore i okolnosti za »prosperitet i lični rast« (npr. snage/vrline, ostvarivanje sopstvenih potencijala), dakle za razvoj subjektivnog blagostanja i ispunjavajućeg života. Nalazi pozitivne psihologije se korisno upotrebljavaju i na području upravljanja ljudskim resursima u preduzećima i radnim organizacijama.
Pozitivne vođe
Takozvane pozitivne vođe podstiču i usmeravaju zaposlene na postizanje organizacionih ciljeva, a ujedno i teže njihovom blagostanju i ličnom razvoju. Brinu o ostvarivanju njihovih sopstvenih potencijala i o uopštenom »uspehu na poslu«. Zaposlenima pomažu da dođu do takvog nivoa uspešnosti, koji bi inače sami teško dostigli (Cameron, 2012). Jedan od ključnih zadataka pozitivnih vođa je i jačanje (pozitivnog) psihološkog kapitala kod zaposlenih.
Psihološki kapital
Psihološki kapital je deo pozitivnog organizacionog ponašanja, i možemo da ga definišemo kao psihološko stanje rasta i razvoja pojedinca (Luthans, Youssef i Avolio, 2007). Razumemo ga i kao »lični kapacitet pojedinca« za efikasno suočavanje sa svakodnevnim (poslovnim i privatnim) izazovima. Brojna istraživanja su pokazala da su pojedinci sa visoko razvijenim psihološkim kapitalom efikasniji i zadovoljniji na radnom mestu, da su više povezani sa radnom organizacijom, a takođe su i srećniji i izražavaju veći stepen blagostanja (Krasikova, Lester i Harms, 2015). Ulaganje u razvoj, odn. jačanje psihološkog kapitala zaposlenih ima nesumnjivo brojne pozitivne učinke.
Psihološki kapital je višedimenzionalna konstrukcija, koju čine sledeće komponente: nada, samoefikasnost, fleksibilnost i optimizam. Nada predstavlja kognitivnu orijentaciju, usmerenu na postizanje ciljeva, koju čine motivacija za planiranje i postizanje cilja, kao i sposobnost generisanja (različitih) puteva, potrebnih za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Samoefikasnost je verovanje pojedinca u njegove sposobnosti za postizanje pozitivnih rezultata, i za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Fleksibilnost ili otpornost na stres se odražava u sposobnosti prevazilaženja poteškoća i prepreka, odn. istrajnosti u trenutnoj teškoj situaciji, i ključna je veština »preživljavanja« u savremenom radnom okruženju. Optimizam se odnosi na pozitivna očekivanja u vezi sa budućnošću i na upotrebu pozitivnog (optimističnog) objašnjavajućeg stila pripisivanja uzroka za događaje (sažeto prema Smole-u, 2015). Psihološki kapital je moguće razvijati, odn. jačati sa uticajem na jednu ili više komponenti – elemenata psihološkog kapitala.
Jačanje psihološkog kapitala studenata u online obrazovanju
Bez obzira na to što su koncepti pozitivnog vođstva i psihološkog kapitala bili utemeljeni u radnom/organizacionom kontekstu, moguće je povući određene paralele i sa područjem obrazovanja, naročito sa online obrazovanjem, koje ima svoje specifike. S obzirom na to da se u online obrazovanju obavljanje obaveza većinom bazira na kontinuiranom radu (obavljanje jednog predmeta odjednom, priprema svakonedeljnih zadataka), veoma je važno da su predmeti odgovarajuće strukturirani, zbog nedostatka ličnog kontakta, pa je veoma važan i kvalitet komunikacije i interakcije profesora sa studentima (npr. prilikom davanja uputstava i usmerenja, povratnih informacija). Na razvoj i jačanje psihološkog kapitala kod studenata, i posledično na veću uspešnost na studijama, profesori DOBA Fakulteta utiču na dva nivoa: (a) pri pripremi sadržaja, gradiva i aktivnosti u okviru predmeta, i (b) pri komunikaciji sa studentima. U tom kontekstu, mi profesori bar donekle preuzimamo ulogu i odgovornost pozitivnih vođa studenata u obrazovnom procesu.
Profesori kao pozitivne vođe
Prilikom pripreme predmeta, nastavnih sadržaja i nedeljnih zadataka mi profesori se trudimo da predmeti budu dobro strukturirani, da su nastavni sadržaji međusobno smisleno povezani, i pre svega da su osnovni ciljevi predmeta, kao i pojedini koraci za postizanje tih ciljeva jasno definisani. Time jačamo nadu, dakle motivaciju za ostvarivanje postavljenih ciljeva, i traženje najadekvatnijeg načina za njihovo ispunjenje, kao i optimizam, dakle očekivanje pozitivnih rezultata. Pažljivom pripremom uputstava za obavljanje pojedinačnih nedeljnih zadataka povećavamo i samoefikasnost studenata, dakle jačamo njihovo uverenje da će moći da ispune kriterijume ocenjivanja.
Za jačanje psihološkog kapitala studenata na online obrazovanju je veoma važna i svakodnevna komunikacija profesora sa studentima. Studenti se često obraćaju profesorima sa različitim poteškoćama i izazovima, npr. prilikom usklađivanja vremena za studije, razumevanje gradiva, timski rad, i nekako od nas očekuju rešenje. Kada ih podstičemo da sami razmisle o mogućim rešenjima, odn. aktivnostima za suočavanje sa izazovima na studijama, kod njih jačamo fleksibilnost i samoefikasnost.
Veoma važan je i način davanja povratnih informacija na obavljene nedeljne zadatke. One moraju biti ažurne, dakle posredovane u što kraćem vremenu nakon roka za predaju zadatka, jer tako jačamo (odn. održavamo) motivaciju za postizanje konačnog cilja, dakle nadu, a još važnije je da su povratne informacije sadržajno odgovarajuće pripremljene. Pored korišćenja »sendvič tehnike« (najpre iznesemo pozitivne vidike, zatim komentarišemo greške/nedostatke, i završimo sa time šta je bilo dobro urađeno), pre svega je važno da negativne povratne informacije oblikujemo na način, koji podstiče optimistički objašnjavajući stil pripisivanja uzroka za neuspeh. Optimisti naime negativne događaje češće pripisuju spoljašnjim faktorima (npr. »imao sam premalo vremena za dublje studiranje literature«), zbog čega ih doživljavaju kao privremene (npr. »sa ovim zadatkom mi se nije posrećilo, sledeći ću uraditi mnogo bolje«) i situacijski specifične (npr. »aplikativni nedeljni zadatak mi je prouzrokovao pojedine poteškoće, online test ću u sledećoj nedelji uraditi odlično«), što im omogućava, da sačuvaju pozitivna očekivanja za budućnost (Luthans i dr., 2007). Sa tog vidika je važno, da su povratne informacije na obavljene zadatke, posebno one negativne, što konkretnije (šta tačno nije bilo u redu?), sa jasnim smernicama i preporukama za poboljšanja.
Mi profesori na DOBA Fakultetu tako prelazimo tradicionalni okvir profesora kao »pasivnog prenosioca znanja« i sve više zauzimamo vođstvenu ulogu, koja se odražava u savetovanju i usmeravanju studenata, podsticanju i jačanju njihovih potencijala, kao i razvoju prenosivih (»mekih«) kompetencija, koje su ključne za lični i karijerni uspeh.
Izvori:
