Međutim, ovde postoji značajna razlika, zbog koje se i borba protiv sadašnje krize odvija drugačije, nego što je to bilo 2009. godine. Ne zaboravimo, da je tada praktično došlo do sloma nosioca finansijskog sistema, kada su ljudi i preduzeća izgubili poverenje u uspostavljeni sistem poslovanja. Pronalaženje izlaza iz krize je tada za preduzeća predstavljalo borbu sa nevidljivim protivnikom, jer se zapravo sistem razboleo. U 2019. godini se već jasno osetilo, da je do tada još nikada doživljeni sistem stabilnog rasta bio iscrpljen, i pojavili su se znakovi usporavanja privrednog rasta. Povrh tako pogoršanog privrednog raspoloženja se zatim, praktično na početku prošle godine, pojavila kriza prouzrokovana virusom. Međunarodne i domaće analitičke ustanove su gotovo jednoglasno ponudile ocene, da se očekuje veliki zastoj EU i njenih ekonomija, kao i onih koji još ne spadaju u područje jedinstvenog tržišta.
Moramo da konstatujemo, da su već na samom početku stavovi Poslovnog instituta DOBA Fakulteta, koji inače ove godine slavi 25 godina postojanja, bili drugačiji. U javnim zapisima i nastupima smo upozoravali, da je ova kriza uprkos tome što prouzrokuje veliku ekonomsku štetu, ipak sasvim drugačija od one iz 2009. Ne zaboravimo da ovoga puta osim poteškoća sa lancima nabavke (njih možemo u budućnosti osetiti još više), ne možemo govoriti o nefunkcionisanju sistema, naročito onih koji se odnose na finansiranje. U takvim okolnostima, suočeni sa imperativom fleksibilnosti u prilagođavanju okolnostima koje donosi npr. digitalizacija, smo očekivali da će preduzeća brzo početi, na ovakav ili drugi način, da se odazivaju na novonastale okolnosti. Svakako je kriza ugrozila ekonomsku sigurnost brojnim zaposlenima i njihovim porodicama, a kao što možemo da vidimo, nema granica u pronalaženju novih načina za obezbeđivanje ekonomske sigurnosti. U tome zasigurno pomažu i mere države, koje će kasnije prouzrokovati brojne glavobolje budžetu, a ipak su i ovako dobijeni pozitivni rezultati posledica toga, da su preduzeća pre svega znala da iskoriste pomoć, i sa novim tehnologijama su potisnuta u budućnost. Možda izgleda čudno, ali trenutno je jedna od najvažnijih ekonomskih politika zapravo obezbeđivanje konkurencije na tržištima. Samo u takvim uslovima se pojavljuju inovacije i planiranje bolje ekonomske budućnosti.
U tom duhu razumemo i poboljšanje ekonomskih prognoza OECD-a za 2021. i 2022. godinu. Pre svega su u pogledu decembarskih predviđanja, oporavak do nivoa pre korona virusa odložili od kraja godine na sredinu ove godine. I očekivanja preduzeća u pogledu zapošljavanja, koja su predstavljena u ManpowerGroup-u, koji prikuplja podatke za Srednju Evropu, posebno u Sloveniji i Hrvatskoj vide snažne pozitivne trendove već u drugom kvartalu ove godine.
Iako nas gornje činjenice mogu ispuniti optimizmom, ostaje i dalje velika neizvesnost – kada i do koje mere ćemo biti sposobni da savladamo virus. Možemo se ljutiti zbog zatvaranja koja nam određuju vlade, a na kraju ćemo svojim ponašanjem sami odrediti ishod. Ne zaboravimo da nas je do sada iz sličnih poteškoća u istoriji uvek spašavala tehnologija i doprinos svih nas.