Koronavirus nam je pokazao, da pametni gradovi mogu da pomognu i u borbi protiv raznih pandemija. Brojne vlade i lokalne vlasti koriste pametnu urbanu tehnologiju, senzore i podatke, da bi otkrili kontakte ljudi, koji su zaraženi koronavirusom. Istovremeno je tehnologija od pomoći i otkrivanju da li se poštuju pravila društvenog distanciranja.
Sa jedne strane su takve aplikacije pametne tehnologije zanimljive, i pre svega korisne, posebno u državama kojima je uspelo da održe relativno nizak broj primera Covid-19, dok je sa druge strane jasno da se upotrebom mnoštva povezanih senzora pandemija koronavirusa - namerno ili ne – koristi kao tačka ispitivanja za nove tehnologije nadzora, koje mogu ugroziti privatnost i građanske slobode.
Južnokorejska vlada od 16. marta upotrebljava centar podataka Smart City
Iako se njegov uticaj na zaustavljanje prenosa koronavirusa ne može direktno izmeriti, podaci o širenju koronavirusa u Južnoj Koreji govore, da je država očigledno nešto dobro uradila. Takođe i različiti indijski gradovi koriste pametna tehnološka rešenja za praćenje ljudi u karantinu. Na primer, platforma za pametne gradove Tech Mahindra upotrebljava saobraćajne kamere za praćenje kretanja ljudi. Pored toga upotrebljava dronove za vazdušni nadzor, a u postupku je i uvođenje geo ograde, koja bi obezbedila da pacijenti budu ograničeni na određeno područje. Indija je pomoću pametnih rešenja ove vrste u gradovima uspela da ograniči broj obolelih koronavirusom. Aplikacije za praćenje kontakata razvijaju i države, kao što su SAD, Singapur, Francuska, Kina i Velika Britanija.
Porast i širenje kapaciteta pametnih gradova pokreće neka ozbiljna pitanja za budućnost
Uporedo sa nastankom tehnoloških rešenja pametnih gradova, koja bi mogla da prate naša kretanja, u prvi plan izbijaju zabrinutosti, koje se odnose na potrebu i prava privatnosti, kao i građanskih sloboda.
Države mogu da iskoriste pametnu tehnologiju za praćenje saobraćaja vozila i pešaka, za proveravanje da li poštujemo pravila društvenog distanciranja, kao i za praćenje naših kontakata. Nakon pandemije bi mogli takvu tehnologiju da upotrebe za uopšteno praćenje i podsticanje ljudskog ponašanja. Da li države nešto sprečava u daljoj upotrebi pametne urbane tehnologije za praćenje stanovništva? Da li možemo kasnije, kada kapaciteti za praćenje pojedinačnih i grupnih kretanja, kao i nadgledanje praćenja naših kontakata budu razvijeni, da sprečimo vlade da te kapacitete koriste i kasnije, u normalnijim okolnostima?
Čak i ako vlade garantuju da će se pametna tehnologija, koju će uvesti, upotrebljavati samo tokom izbijanja koronavirusa, ove garancije nisu zakonska jemstva, i verovatno nam je svima teško da zamislimo vladu, koja bi se odrekla novih mogućnosti nadzora. U svakom slučaju, nakon okončanja pandemije koronavirusa očekujemo ozbiljnu raspravu i diskusiju o načinima, svrsi i prihvatljivosti prikupljanja podataka, jer u suprotnom možemo da očekujemo krizu privatnosti građanskih sloboda.
I na DOBA Fakultetu u unikatnom master studijskom programu Menadžment pametnih gradova studenti sistemski povezuju strateško rukovođenje, napredne tehnologije, upravljanje inoviranjem, održivi razvoj kao i komuniciranje i participaciju, i na kraju prate opšti cilj uvođenja pametnih rešenja u gradovima, koji je poboljšati dobrobit i garantovanje prava stanovnika grada.
_____________________________
Sažeto i prilagođeno prema: Chandler, S., How Smart Cities Are Protecting Against Coronavirus But Threatening Privacy, April 13, 2020.
