DOBA Znanja

Šta je karakteristično za pametne gradove i od čega zavisi njihov uspeh?

Pametni grad koristi konstatacije modernih naučnih dostignuća u brojim područjima, od urbanizma, ekonomskih nauka, energetike, logistike, pedagogije …

Ključne faktore i izazove pametnih gradova možemo združiti u pet grupa:

• Upravljačke i organizacijske strategije – angažovanjem najboljih stručnjaka, timski rad, projektni pristup, savremeni sistem upravljanja.
• Tehnologija, posebno informacijsko-komunikacijske (IKT), koje rešavaju probleme grada i njegovih stanovnika na adekvatan i ljudima prihvatljiv način (važno pravovremeno informisanje i kvalitetno obrazovanje).
• Kvalitetno rukovodstvo koje odlikuje kredibilnost i legitimnost, rešavanje konflikata na transparentan i demokratski način, podrška javno-privatnim partnerstvima.
• Politički kontekst – promene su po pravilu za neke grupe građana problematične, predloge rešenja podržavaju stručni argumenti, široke javne rasprave koje vode u saglasna rešenja i zdrave kompromise.
• Kvalitet i dostupnost IKT infrastrukture podržava i omogućava protok i kvalitet informacija između gradskih službi i stanovništva.

Grad znanja/nauke čini značajan korak napred, naime želi aktivno da doprinosi razvoju nauke i tehnologije, sa ciljem jačeg ekonomskog rasta, ne samo u samom gradu, već i šire. Ovu bi ulogu teško ostvario ako istovremeno ne bi uspešno delovao kao pametni grad. Na svetu postoje stotine, verovatno hiljade pametnih gradova, ali – prema oceni OECD-a – samo 40 gradova znanja/nauke.

Primeri dobrih praksi u svetu

Među značajnijim gradovima u svetu možemo izdvojiti nekoliko najzanimljivijih, kojima je priznata originalnost u određenim područjima. Kopenhagen je priznato najekološkiji i najodrživiji grad na svetu, naime značajno je poboljšao i učinkovitost javne sigurnosti. Pariz je osvojio naziv »najinovativniji pametni grad« na račun drastičnog sniženja energetske potrošnje za javnu rasvetu i saobraćajnu infrastrukturu, San Francisco je već dugo »zelena prestonica« među pametnim gradovima. Barselona i Singapur se ističu efikasnim i transparentnim upravljanjem, a Singapur posebnom uređenošću i čistoćom.

Jedini program ovog područja u jugoistočnoj Evropi

Program Menadžment pametnih gradova je namenjen svima vama koji radite u javnoj upravi, u opštinama, lokalnim zajednicama, u službama koje osiguravaju napredna rešenja u energetici, komunalijama … i naravno i svima vama koji gledate u budućnost, i u tome vidite i poslovnu priliku. U dvogodišnjem master programu ćete steći praktična znanja iz područja upravljanja i ekonomije pametnih gradova, održivog razvoja, savremenih informacijskih tehnologija, inovativnih i kreativnih procesa … Predavači su vrhunski slovenački i inostrani stručnjaci, koji će vas primerima dobrih praksi, rešavanjem konkretnih problema sa kojima se susreće naše lokalno okruženje, terenskim vežbama i praktičnima zadacima dovesti do zanimanja budućnosti.

Korišćeni izvori:

• Albino, V. (2015.). Smart Cities: Definitions, Dimensions, Performance, and Initiatives, Journal of Urban technology, Routledge, UK, 22(1), pp-3-21.
• Carillo, J, F., Batra, S. (2012.). Understanding and Measurement: Perspecti¬ves on the Evolution of Knowledge Based Development, International Journal of Knowledge-based Development, , Vol. 3, Issue 1, pp-1-16.
• Ministry of Urban Development, Government of India. (2015.). Smart cities Mission and Guidelines, Mission Transform-Nation, June, 44 strana.Pasher, E. (2014). Innovation Engines for Knowledge Cities: An Innovation Ecology Perspective, Journal of Knowledge Management, 8 (5), October, pp.16-27.
• European Commission, Directorate General for Internal Policies (2013.). Mapping smart cities in EU. 200. strana.
• Silversprings Network (2014.). Opening the door to the smart city – key priorities and proven best practices, 12. strana.