Okruženje u kome živimo je kompleksno, nestabilno i nepredvidivo. Ekonomska kriza između 2009. i 2013. godine, i period vezan za pandemiju COVID-19, su značajno obeležili razvoj novih marketinških trendova, i vidno uticali na komunikaciju između preduzeća i potrošača. Većina potrošača je počela da koristi sasvim nove pristupe - većina je postala »digitalna«.
Dolaze nove generacije koje vladaju tehnologijom i internetom, što se odražava u njihovim medijskim navikama. Kada se osvrnemo na svakodnevnu komunikaciju između različitih generacija, ponekad nam se čini da jedni druge više ne razumemo. Različite generacije imaju različite stilove komuniciranja. Korišćenje slenga, različiti komunikacijski alati i stilovi komuniciranja su razlog za sve veće nerazumijevanje između generacija.
Poznavanje karakteristika komuniciranja sa pojedinom generacijom je važno da bismo znali koja sredstva i alate komuniciranja koriste. Da bi komunikacija mogla da bude efikasnija, potrebno ju je prilagoditi pojedinoj generaciji. Nećemo postići uspeh, ako pokušamo da ugodimo svima. Moramo se približiti grupama pojedinaca na prilagođen način – svakako moramo različite generacije prvo da razumemo, i tada ćemo moći da oblikujemo odnose sa njima.
Svaku generaciju karakterišu osobine koje su opšte prirode, i koje izražavaju društvene okolnosti u kojima je pojedina generacija odrastala. One nisu potpuno jednolične i homogene, tako da sve karakteristike pojedine generacije ne možemo da pripišemo svim pripadnicima određene generacije. Ipak, uopšteno možemo da prepoznamo nekoliko zajedničkih karakteristika.
Predstavnici Baby boom generacije (deca blagostanja), rođeni pre 1959. godine, su druga najveća generacija (nakon generacije Y). Odrastali su u periodu ekonomske stabilnosti i višeg životnog standarda. Slede mlađe, često pretražuju na internetu, i upuštaju se u online kupovinu. Tehnologiju koriste na drugačije načine (više za komunikaciju) od predstavnika mlađih generacija. Koriste i društvene mreže (FB), manje IG i Snapchat. Provode više vremena za čitanje, odnosno pregledanje različitih sadržaja od predstavnika drugih generacija. Uverenje da su »Baby boomeri« nazadnjački, i da se ne razumeju u tehnologiju je pogrešno - digitalni marketing može dosegnuti i do njih.
Sa predstavnicima Baby boom generacije je preporučljivo komunicirati pomoću sledećih marketinških alata:
Generacija X, rođeni između 1960. i 1979. godine. Za period odrastanja predstavnika ove generacije su karakteristične ekonomska nestabilnost i velike promene, kako u društvenom, tako i na političkom području. Dobro su obrazovani i veruju u važnost obrazovanja. Većina predstavnika ove generacije je postigla određeni nivo finansijske stabilnosti, a u velikoj meri i štede. Oni su kupci koji imaju potrebe i visoku kupovnu moć: trenutni su pokretači razvoja. Uzgojeni su u skladu sa tradicionalnom piramidom vrednosti, u kojoj su bile ključne skromnost, pripadnost, solidarnost i sigurna budućnost. Na marketing reaguju na tradicionalne načine, slično kao predstavnici starije Baby boom generacije. Mnogo bolje su upoznati sa primenom različite tehnologije od Baby boom generacije. Mnogi od njih koriste društvene mreže (FB), a i upotreba pametnih mobilnih telefona je među njima vrlo raširena. Oni kupuju i preko interneta.
Sa predstavnicima generacije X je preporučljivo komunicirati pomoću sledećih marketinških alata:
Generacija Y (milenijumska generacija, milenijalci), rođeni između 1980. i 1995. godine, je prva generacija visoke tehnologije (engl. High-tech generation). Predstavnici ove generacije su odrastali u vremenu u kome je upotreba visoke tehnologije (računari, mobilni telefoni, internet, forumi, blogovi, Skype, MSN, MTV) bila nešto sasvim uobičajeno. Zbog prisutnosti visoke tehnologije su uvek imali mogućnost dobijanja i pristupa novim informacijama, i zato su i najosvešćenija generacija. Označeni su kao prva »uvek povezana« generacija - upotreba komunikacijskih sredstava i društvenih mreža je neophodan deo njihove svakodnevice. Intenzivno su uključena generacija. Oni su među najbrojnijim redovno intenzivnim internet kupcima (57%) (Valicon, Ceneje.si, Iprom, 2022).
Sa predstavnicima generacije Y je preporučljivo komunicirati pomoću sledećih marketinških alata:
Generacija Z, rođeni nakon 1996. godine, je odrastala u periodu u kome je tehnologija već zavladala svetom. Nazivamo ih i »tiha generacija«, »iGeneration«. Generacija je koja je prva rođena u »digitalnom svetu«. Komuniciraju pre svega putem interneta – putem internet zajednica, kao što su Google, FB, Twitter, itd., umesto da se susreću uživo. Svim sadržajima pristupaju putem mobilnih telefona. Posledica toga su navodno lošije razvijene verbalne veštine i lošija sposobnost javnog nastupa. Imaju drugačija očekivanja od ponude i pristupa prodavaca prema njima. Upravo zato ponuđačima proizvoda/usluga donose nove izazove. U većoj meri kupuju putem interneta. Među najbrojnijim su redovno intenzivnim internet kupcima (56%). Definišu i uvode nove kategorije i menjaju strukturu internet prodaje (Valicon, Ceneje.si, Iprom, 2022).
Sa predstavnicima generacije Z je preporučljivo komunicirati pomoću sledećih marketinških alata:
Ako želimo da privučemo pažnju predstavnika generacije Z, moramo da znamo da pišemo na način da nas oni razumeju. Dosta koriste emotikone, mnogo GIF-ova, mim-ova, skraćenica, kratkih 3 sec. videa. Komuniciraju drugačije nego kod klasičnog pisanja.
Imajući u vidu rezultate aktuelnog istraživanja Medijska potrošnja 2021. (Iprom i Valicon, 2021), na kraju sumiramo sledeće trendove:
Izvori:
