DOBA Znanja

Izveštaj istraživanja Svetskog privrednog foruma 2016. »Future of Jobs«, navodi, da bi bilo potrebno da se više od trećine, tačnije 35% postojećih znanja, spretnosti i veština, koje danas ubrajamo u važne, promeni do 2020. godine. Promene, koje nam donosi četvrta industrijska revolucija (razvoj na području genetike, veštačke inteligencije, nanotehnologije, 3D štampanja i biotehnologije, pametnih sistema - kuća, fabrika, mreža ili gradova) zahtevaju proaktivno prilagođavanje ne samo zaposlenih, već i svakoga od nas, jer tako veliki razvojni koraci znače i da većina zanimanja doživi temeljnu transformaciju. Pojedina radna mesta će biti ugrožena, a postojeća već sada zahtevaju promene u spretnostima, znanjima i veštinama.

Koja znanja i veštine će vam biti potrebne 2020. godine, kako biste bili konkurentni na tržištu rada?

TOP 10 kompetencija (znanja, spretnosti, veština) 2020. godine

1. rešavanje zahtevnih problema
2. kritičko razmišljanje
3. kreativno razmišljanje
4. rukovođenje ljudima
5. organizacijske sposobnosti
6. emocionalna inteligencija
7. etičko rasuđivanje i odlučivanje
8. sposobnost fokusiranja na stranke
9. veštine pregovaranja
10. kognitivna fleksibilnost

Izvor: Future of Jobs Report, World Economic Forum

Slično smo ustanovili i na DOBA Fakultetu. U Istraživanju, koje smo sproveli u šest država (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija i Turska), identifikovali smo sledeće ključne kompetencije, zahtevane od strane poslodavaca:

Anketirani poslodavci svih šest uključenih država misle, da je veština rešavanja problema najvažnija menadžerska i rukovodstvena veština, potrebna za popunjavanje upražnjenih radnih mesta. Sposobnost da se fokusirate na stranke je za njih najvažnija preduzetnička veština, a upravljanje temama, rizicima i kriznim komuniciranjem je najvažnija komunikacijska veština. Istovremeno misle, da su za ispunjavanje radnih zadataka u njihovim organizacijama kreativno i kritičko razmišljanje, kao i upotreba digitalnih/društvenih medija najviše potrebna znanja i veštine sa područja inovativnog menadžmenta.

Sve navedene kompetencije zapravo važe za meka znanja, spretnosti, veštine i sposobnost uspostavljanja i građenja interakcije. Takozvane tvrde veštine, koje predstavljaju znanja i veštine, dobljene u okviru formalnog obrazovanja (npr. ekonomika preduzeća, makroekonomija, integrisano komuniciranje, itd.) su anketirani poslodavci svrstali niže na lestvici potrebnih znanja, sigurno zato, jer važe za znanja, koja predstavljaju osnovu za ulazak na tržište rada, a ujedno su i izvor konkurentske prednosti. Meke veštine su komplementarne tvrdim veštinama, i zajedno utiču na rad zaposlenih, i bitno definišu  potencijal za njihov karijerni razvoj.

Izvori:

•  Ašanin Gole, P., Ritonija, N., Andonov, D., Trajkoska, Ž., Okay, A. in Yayınoğlu, P. E. (2016) E-PROFMAN Qualitative Results of Online Survey: Slovenia, Croatia, Bosnia & Herzegovina, Serbia, Macedonia, and Turkey (January 15th – February 15th 2016). Maribor, Skopje, Istanbul: DOBA Business School, School of Journalism and Public Relations, University of Istanbul.
• Kohont, A. i Svetlik, I. (2005) „Uvajanje in uporaba kompetenc“, v Pezdirc, M. S. (ur.) Kompetence v kadrovski praksi. Zbirka Pri. Ljubljana: GV Izobraževanje, str. 50–73.
• Logar, N., Verčič, D., Ašanin Gole, P., Kalin Golob, M., Golob, U., Kropivnik, S., Laban, V., Verovnik, Ti., Podnar, K. in Škerlep, A. (2014) Termis : terminološka podatkovna zbirka odnosov z javnostmi [Elektronski izvor]. Zbirka Ter. Ljubljana: Fakultet za društvene nauke.
• World Economic Forum (2016) The Future of Jobs: Employment, Skills and  Workforce Strategy for the  Fourth Industrial Revolution. Davos: World Economic Forum, 20-23 January, 2016. Dostupno putem: www3.weforum.org/docs/WEF_Future_of_Jobs.pdf [29.5.2017]