Najveći sistemi visokoškolskog obrazovanja (Kina, Indija, Amerika) su zbog zaštite zdravlja svojih studenata bili takoreći primorani na pokušaje online učenja ogromnih razmera. Više od 30 miliona studenata u svetu je počelo obrazovanje na daljinu, sa kojim su nadomestili klasična predavanja i vežbe. Većina univerziteta je zatvorila svoje kampuse.
Promene se nisu dotakle samo domaćih studenata u pojedinačnim državama, već i brojnih međunarodnih studenata. Tako su, na primer, australijski univerziteti užurbano tražili rešenja za više od 100.000 međunarodnih kineskih studenata, koji su pre epidemije otišli kući na proslavu lunarne Nove godine, i nakon toga više nisu mogli da se vrate zbog zabrane ulaska inostranih državljana u Australiju.
Možemo i da ispratimo i društvene medije, koji su puni anegdota o frustracijama studenata i profesora, kao što su npr. pozivi profesora, koji su studente isterivali iz toaleta, pojedini nesrećni profesori su ''predavali'' bez zvuka, studenti, koji su želeli kućama, a nisu mogli, i mogli bismo i tako dalje da nabrajamo.
U ovom trenutku se u visokom školstvu sprovodi niz istraživanja u svrhu ocenjivanja ovog velikog eksperimenta.
Pa ipak, kako je realno, da odjednom ogromnu količinu podučavanja prenesu na internet? Da li vođstva univerziteta, koji su učestvovali u istraživanju časopisa Times Higher Education (THE), imaju pravo kada misle da će studenti virtuelno iskustvo doživeti kao lošu zamenu ''pravom obrazovanju''? Ili će se dogoditi upravo suprotno, i online visokoškolsko obrazovanje će postati nova uobičajenost znatno pre i u mnogo većem obimu, nego što su to prethodno predvideli stručnjaci?
Poslovne škole, koje već imaju iskustva sa online programima, u trenutnoj krizi imaju manje poteškoća. Dobri online programi su, naime, mnogo više od samo sinhronih video predavanja. Zahtevaju nove didaktičke pristupe i koncepte, i pre svega različite mogućnosti interakcije. Koliko je to zahtevno, možemo pratiti na poznatim poslovnim školama u svetu, na primer na Ross School of Business-u na univerzitetu u Mičigenu, švajcarskoj IMD Business School, i takođe u Sloveniji, kao na primer, na DOBA Fakultetu.
IT sektori su u centru pažnje rukovodstva visokoškolskih institucija
Digitalna revolucija je prouzrokovala da IT sektori budu u centru pažnje rukovodstva visokoškolskih ustanova. Na univerzitetima ubrzano razvijaju i pospešuju uvođenje studija na daljinu. U razvoj su uključeni inženjeri, programeri, pedagozi i IT stručnjaci. Korona kriza je odstranila nekadašnje razmišljanje visokoškolskih ustanova, da su studije na daljinu realna mogućnost samo za tehnološki spretne profesore. Sada podstiču i osposobljavaju sve profesore. Po pravilu se ne bave najzahtevnijim oblicima i složenim aspektima studija na daljinu, pre svega zbog očekivanja da će to biti samo privremeno. Prilagodili su rasporede, prate zadatke studenata, a veliki logistički zalogaj je timski rad studenata koji žive u različitim vremenskim zonama, prate ocenjivanje, dok je veći naglasak je na nedeljnim zadacima, a manji na konačnim ispitima.
Rad profesora se promenio
Visokoškolski profesori su morali temeljno da promene svoje radne navike i brojni izveštavaju o povećanom radnom opterećenju, kada žure da blagovremeno objavljuju svoje nastavno gradivo, i istovremeno se bave svime što nose online predavanja.
Brojni profesori su se obradovali pomaku ka učenju na daljinu. U fazi prelaska na internet su se međusobno podržavali, kreirali su prave mreže podrške, razmenjivali svoja otkrića i delili savete kako ploviti kroz svet online podučavanja. Praćenje online predmeta saradnika je postao prikladan i koristan način prenosa dobrih praksi.
A pojedini će se uvek odupirati promenama.
Mnogi profesori napominju, da su svoje predmete odlično izveli u studijama na daljinu, i verujemo da pojedini žele da ih izvode i ubuduće, u potpunosti ili bar delimično preko interneta. Opet, drugima će se sve zajedno činiti kao totalni fijasko. Većina će verovatno otkriti da su neke stvari delovale dobro, a druge ne. Pametno bi bilo sistematično sakupiti podatke o tome šta je funkcionisalo, a šta nije. Te slabe stvari bi mogli popraviti za ubuduće. Tako bi u novoj krizi svi bili bolje pripremljeni.
Iako se mnogi profesori još uvek trude da svoje predmete završe, i tako spasu prolećni semestar, mere će se najverovatnije nastaviti i u jesenjem semestru. Zato visokoškolske ustanove moraju da počnu da razmišljaju šta će se događati kada se život makar malo vrati u ustaljene koloseke, jer je za pripremu kvalitetnih online predmeta i programa potrebno vreme.
Visoko školstvo se otvara
Visoko školstvo u svetu sa obrazovanjem na daljinu otvara svoja vrata i nudi dostupnost do različitih programa različitim ciljnim grupama, a ne samo već upisanim studentima. Mnogo univerziteta se odlučilo za besplatan dostup do svih svojih MOOC-ova, a u Kini su za javnost otvorili preko 2.000 predmeta platforme Rain. Mogu da ih prate neupisani zaposleni pojedinci, a otvoreni su i za studente i profesore drugih univerziteta. Povećala se saradnja sa univerzitetima i drugim obrazovnim ustanovama, kao i sa srednjim školama.
Online ispiti su postali realnost
Prilikom brzog prelaska na online učenje, u visokom školstvu po svetu su mnogi akademici označili ocenjivanje na daljinu kao još jedno nužno zlo.
U svetu se inače pojavljuju pitanja, kako obezbediti sigurnost na online ispitima. A upotreba online ocenjivanja otvara važnije pitanje: šta je suština učenja, i kako ga meriti. Na mnogim univerzitetima su svesni trenutne situacije i posvećuju mnogo pažnje temeljnom razmišljanju, šta studenti moraju da znaju, kako meriti njihove kompetencije, svesni su važnosti povratne informacije.
Iskustva najvećih univerziteta su različita. Česte su prakse, u kojima online ispiti predstavljaju do 50 procenata celokupne ocene, dok se drugi deo ocenjivanja odvija kontinuiranim radom (projektni zadaci, seminarski i drugi zadaci). Mnogi profesori su prijatno iznenađeni rezultatima pri ocenjivanju.
Na mnogim univerzitetima po svetu, pa tako i na DOBA Fakultetu, se služe visokotehnološkim rešenjima pomoću internet kamera, prepoznavanjem lica, koji garantuju da ispite zaista polažu studenti.
Potrebno je biti svestan da je tehnologija samo pomagalo za izvođenje online ocenjivanja, dok je važnije šta želimo da proverimo – definisati nastavne rezultate, kako ćemo proveravati, kako ćemo komunicirati, i kako ćemo davati povratne informacije.
Svakako studenti moraju najpre da isprobaju tehnologiju, jer samo tako mogu izbeći stres na online ispitu.
Na raspolaganju je mnogo nastavnih platformi
Za obrazovanje na daljinu je inače mnogo nastavnih platformi i alata na raspolaganju. A prinudna brzina prelaska na internet velikog broja korisnika nije prošla bez izazova. Svako ko je bar jednom pokušao da organizuje susret preko video-konferencijske platforme Zoom, zna da se mnogo puta javljaju tehničke poteškoće već pri povezivanju 30 studenata, a kamoli pri povezivanju više od sto ili hiljadu studenata. Prvih nekoliko dana upotrebe najrasprostranjenijih video-konferencijskih platformi, one su se više puta srušile.
Kinesko ministarstvo za obrazovanje je u februaru objavilo, da u državi imaju 22 online platforme, koje nude 24.000 besplatnih visokoškolskih predmeta. Njih su ponudili manjim visokoškolskim ustanovama, koje nisu imale sredstava za brzo uspostavljanje online alternativa.
Da li je budućnost postala sadašnjost
Rezultati istraživanja, koja bi dokazala da je učenje u predavaonicama efikasnije od učenja preko interneta ne postoje. Istraživanja naglašavaju da je od medija važnije pitanje kako bi visokoškolski profesori trebalo da razvijaju aktivnost studenata, njihovu kreativnost i inovativnost.
Kada će se u svetu neposredno završiti period sprečavanja širenja virusa, u određenom obimu će se vratiti i klasična predavanja. Međutim, uticaj prelaska na online će ostati. Studenti i profesori su zajedno iskusili novu prekretnicu u savremenom obrazovanju: interaktivnije naučno iskustvo, koje se događa u realnom vremenu, i usmereno je na inovacije. Sigurna sam, da će profesori taj prelazak na digitalno usvojiti, i čak tražiti dodatne mogućnosti, kako razviti modele online i kombinovanog obrazovanja.
Praksa ovogodišnjeg proleća i u Sloveniji neće ostati bez traga. U budućnosti nećemo moći mimo njih. Evaluacija – praćenje ovog velikog eksperimenta može doprineti traženju dugoročnih rešenja problema, koji postoje unutar visokog školstva.
Način, kako ćemo uvođenje obrazovanja na daljinu pratiti, kontrolisati, i takođe kako ćemo razumeti odazive na promene, biće ključno pri uvođenju obrazovanja na daljinu u visokom školstvu ubuduće. Na svima nama je da tražimo bolje, savremenije mogućnosti, i da formiramo strategiju uvođenja obrazovanja na daljinu u visokom školstvu.
Ustanove će morati da se odluče kako će izvoditi studije na daljinu - kao kombinovani oblik, kao u potpunosti online sa savremenim pedagoškim strategijama podučavanja, sa saradnjom studenata, sa mnogo interakcije, sa kontinuiranim ocenjivanjem, i tome prilagoditi svoj celi rad, svoju viziju, organizovanost i osposobljavanje profesora.
U Srbiji je neophodno formirati i usvojiti temeljne standarde, koji će definisati ključne elemente za izvođenje studija na daljinu. Samo tako možemo stati rame uz rame sa svetskim razvojem.
