Kada razmišljamo o budućnosti, često se pitamo kakvi će poslovi oblikovati naš svet. U svetu gde tehnološki napredak i digitalna revolucija stvaraju nove mogućnosti, zajedno sa rastućim naglaskom na održivosti, formiraju se profesije budućnosti. Te profesije udružuju inovativnost i odgovornost prema okolini i društvu, postavljajući nove temelje na tržištu rada. Za mlade ljude koji stoje pred odlukama o tome šta, gde i kako studirati, razumevanje ovih trendova je od suštinskog značaja pri izboru karijernog puta.
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti radnih mesta za 2023. godinu, poslodavci procenjuju da će 44% današnjih veština zaposlenih, biti zastarelo u narednih pet godina. Drugim rečima, do 2027. godine ljudima će biti potrebno samo 56% osnovnih veština koje trenutno koriste. Izveštaj ističe profesije, za kojima će biti velika potražnja u narednih deset godina. Neke od zanimljivih profesija predstavljamo u ovom članku.
'Do 2027. godine ljudima će biti potrebno samo 56% osnovnih veština koje trenutno koriste.'
Veštačka inteligencija i etika - novi izazovi
Zbog sposobnosti oponašanja ljudskih sposobnosti razmišljanja, planiranja i učenja, veštačka inteligencija je postala ključno područje studija za budućnost. Tako će se pojaviti nove profesije poput stručnjaka za veštačku inteligenciju, koji će se baviti dizajniranjem i održavanjem naprednih algoritama za optimizaciju procesa. Sa usponom veštačke inteligencije, etički nadzor postaje ne samo poželjna, već i neophodna komponenta u razvoju i implementaciji tehnoloških rešenja. Tako će se pojaviti nova generacija stručnjaka, etičkih savetnika, koji će se brinuti da algoritmi budu dizajnirani i programirani na način koji sprečava diskriminaciju i zloupotrebu podataka.
Tehnološka raznolikost: od Interneta stvari do virtuelne stvarnosti (VR)
Digitalne veštine postaju sve važnije u različitim industrijama. Uloge povezane sa analizom podataka, veštačkom inteligencijom, računarstvom u oblaku i kibernetičkom bezbednošću, očekuje se da će značajno rasti. Inženjeri za Internet stvari će razvijati povezanu infrastrukturu za optimizaciju funkcionalnosti gradova, industrija i drugih okruženja, dok su stručnjaci za blokčejn specijalizovani za razvoj, upravljanje i održavanje blokčejn tehnologije koja se koristi za obezbeđivanje sigurnosti, transparentnosti i decentralizacije u različitim industrijama poput finansija i logistike.
U svetu gde možemo kroz VR naočare ući u drugu stvarnost, otvaraju se nova polja za dizajnere i programere. Stručnjaci za VR su revolucionizovali način na koji doživljavamo digitalni prostor sa razvojem aplikacija i tehnologija. Njihov rad nije ograničen samo na zabavu; oni kreiraju obrazovne programe, virtuelne muzeje, pa čak i terapeutske prostore. Oni koji razvijaju proširenu stvarnost će kreirati aplikacije i tehnologije koje udružuju stvarni svet sa virtuelnim.
Sa druge strane, stručnjaci za kibernetičku bezbednost će štititi podatke, digitalne identitete i sisteme od kibernetičkih pretnji. Kod svih napada na različite sisteme, krađa podataka i identiteta, oni su već danas neophodni.
Zelene profesije budućnosti
Nova osvešćenost i osetljivost na važnost ekoloških pitanja dovodi do sve većeg interesovanja za zelene profesije, koje predstavljaju odgovor na globalne izazove, kao što su klimatske promene, zagađenje i iscrpljivanje prirodnih resursa. Zelene profesije, graditelji održivog društva budućnosti, prema Međunarodnoj organizaciji rada će biti: Inženjeri obnovljivih izvora energije, koji će razvijati nove procese i unapređivati postojeće procese proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, uključujući energiju vetra, sunca i vode; ekograditelji - specijalizovani za gradnju sa ekološki prihvatljivim materijalima i modernim metodama; inženjeri za ekološko inženjerstvo, koji će se baviti planiranjem i sprovođenjem projekata koji su ekološki prihvatljivi i usmereni ka održivosti, sa posebnim naglaskom na razvijanju sistema koji minimiziraju negativne uticaje industrije na životnu sredinu; urbani farmeri koji će se baviti uzgojem useva u urbanim okruženjima koristeći inovativne tehnike, dok će se stručnjaci za održivi razvoj fokusirati na preoblikovanje poslovnih modela i praksi ka većoj održivosti. Takođe treba spomenuti i profesije koje će takođe oblikovati budućnost, od genetskih inženjera, biotehnologa i arhitekata pametnih gradova, do specijalista za digitalnu transformaciju. Te profesije su odgovor na savremene izazove i pružaju prilike za one koji žele doprineti boljoj budućnosti.
Genetski inženjeri će biti pioniri u korišćenju genetskih tehnologija za lečenje i prevenciju bolesti, dok će biotehnolozi biti predvodnici razvoja novih lekova i terapija. Za formiranje gradova koji su prijateljski nastrojeni prema ljudima i životnoj sredini, što je ključno za kvalitet života, biće zaduženi urbanisti budućnosti.
'Studijski programi moraju da prate promene na tržištu rada, moraju da postanu fleksibilniji i usmereni ka razvoju, kako bi omogućili veću zapošljivost mladih nakon završetka studija.'
Arhitekte i inženjeri pametnih gradova i domova će projektovati i graditi pametne, energetski efikasne, ekološki prihvatljive i tehnološki napredne gradove i domove.
Specijalista za digitalnu transformaciju će se baviti preoblikovanjem tradicionalnih poslovnih modela u digitalizovane, efikasne sisteme koji koriste tehnologiju za poboljšanje poslovanja i usluga.
Pored tehnoloških profesija, poslovi koji se tiču jačanja mentalnog zdravlja i blagostanja pojedinaca i dalje imaju sve veći značaj. Među već postojećim profesijama, formiraće se specifične profesije kao što su: terapeuti za mentalno zdravlje, koji će pomagati ljudima da se suoče sa stresom savremenog života, i psiholozi za digitalno blagostanje, koji će pomoći pojedincima u upravljanju uticajem digitalne tehnologije na njihovo mentalno zdravlje i blagostanje.
U članku smo opisali mnoge profesije o kojima istraživanja i analize govore da će oblikovati našu budućnost i imati ključnu ulogu u stvaranju društva koje je istovremeno inovativno i odgovorno prema prirodi i čoveku. Pored toga, ne možemo zanemariti potrebu da se promene na tržištu rada prate i kroz prilagodljive i razvojno usmerene studijske programe, kako bi se omogućila veća zapošljivost mladih nakon završetka studija. Za one koji stoje na raskrsnici izbora karijere, navedene profesije ne predstavljaju samo izazov, već i priliku za aktivno učestvovanje u stvaranju bolje budućnosti.
