Ukoliko to prenesemo u poslovno okruženje, to znači da se preduzeća takmiče u okruženju koje odlikuje stalan, brzi i nepredvidivi razvoj. A u takvom okruženju je učenje od centralnog značaja za efikasno funkcionisanje preduzeća. Sa tehnološkim napretkom, koji teži ka automatizaciji brojnih uloga i zanimanja, razvoj doživotnog znanja je važan kako za pojedinca, tako i za preduzeće. Potrebi za prilagodljivim učenjem je zasigurno doprinela i pandemija. Za mnoge industrijske grane je danas svet rada poprilično drugačiji nego što je bio pre nekoliko meseci.
Pandemija COVID-19 je od organizacija zahtevala da digitalno učenje smatraju neophodnošću, bilo za kontinuirano poslovanje, bilo za dalji uspeh u narednim godinama. Ovu tvrdnju potvrđuju i konstatacije Delloitte (2019), jer čak 86 % preduzeća uočava potrebu za poboljšanjem učenja i razvoja. Preduzeća koja imaju savremeniji, sveobuhvatniji pristup učenju, i koji ga ugrađuju u kulturu svojih organizacija, će biti sposobna da steknu spretnosti i izgradnju na osnovnim kompetencijama koje su potrebne za prilagođavanje poslovnom okruženju koje se menja, danas i u budućnosti. Sa prelaskom na rad na daljinu je došlo do strme krivulje učenja. Učenje na radnom mestu se značajno povećalo, i zahtevalo je prelazak sa tradicionalnog obrazovanja u učionicama na virtuelne platforme za online učenje.
Potreba za digitalnim učenjem se povećava, ali brojne organizacije učenje na radnom mestu još uvek doživljavaju odvojeno od iskustva zaposlenih, a osim toga nude samo retke i neredovne mogućnosti za svakodnevno učenje. Organizacije moraju da teže uspostavljanju sveobuhvatnog naglaska na agilnom učenju, ukoliko žele da se suoče sa izazovima koji su pred njima. Agilno učenje snažno podržava i digitalizacija, tehnologija i umrežavanje, koji ne menjaju samo način rada, već se učenje odvija i prema različitim principima, i ponekad i u različitim oblicima.
Agilno učenje, kao što i samo ime govori, je vrsta učenja ili treninga koji se fokusira na brzinu i na prilagodljivost. Sprovođenje agilnog učenja je pokazatelj da se organizacija fokusira na brzo prilagođavanje. Jednostavno rečeno, agilno učenje je sposobnost i spremnost da učimo iz iskustva, i da naučeno uspešno primenjujemo u novim situacijama. Odnosi se na prenos agilnih metoda projektnog rada, pre svega metode SCRUM u proces učenja. Suština ove metode je da se iskustveni razvoj odvija sa naglaskom na fleksibilnošću, na prilagodljivosti i kreativnosti. Odvija se postepeno, razmenom faza učenja i rada, dakle razvoj se odvija u iteracijama, koje prate jedna drugu. Tako je stvoreno pametno okruženje učenja, čiji je cilj što efikasnije podržati onoga ko uči, kako bi on mogao da postigne ili poveća svoju uspešnost. Za agilno učenje su karakteristični ciljna usmerenost, saradnja, samokontrola i dinamičnost. U širem smislu agilno učenje zahteva primereni način razmišljanja (samo-efikasnost i sposobnost razvijanja), spretnosti (na primer kompetencije učenja) i primerenu kulturu učenja (Graf i Schmitz, 2019). Agilni oblici učenja se fokusiraju na ono 'što je efikasno', umesto da u prvi plan stave pravila i postupke.
Suštinske komponente agilnog učenja su:
Karakteristike pojedinaca koji agilno uče su:
Naša sposobnost neprestanog učenja i prilagođavanja će odrediti u kojoj meri ćemo biti uspešni u današnjim nemirnim vremenima. U kojoj meri ćemo biti sposobni, neće uticati samo na to ko smo danas, već i na to ko možemo postati sutra. Zbog toga bi u preduzećima trebalo da budu svesni da je potrebno podsticati kulturu doživotnog učenja, i sa time održavati agilnost zaposlenih. Za veću poslovnu uspešnost je ključno uključivanje učenja u svakodnevni posao.
I na DOBA Fakultetu pratimo promene u poslovnom okruženju, i zato studente u našim savremenim studijskim programima opremamo primenjivim znanjima i kompetencijama, koje su važne za razvoj karijere na profesionalnom području pojedinca, za njegov uspešan rad u narednoj deceniji, kao što su: komunikacija, rukovođenje, upravljanje promenama i inovativnost.
