DOBA Znanja

Šta je mikroučenje?

Mikroučenje definišemo kao strategiju samostalnog učenja kratkih, jasno definisanih sadržaja u svrhu pridobijanja specifičnog znanja i kompetencija u odnosu na postavljeni cilj učenja. Suštinske karakteristike mikroučenja su:

• fokusiranost na jasan i usko definisan (specifičan) sadržaj učenja i sa njime povezani cilj učenja, čije ostvarenje se obično prati postignućem onoga koji uči;
• smotrena upotreba tehnologije, podređena postizanju cilja učenja.

Kratki sadržaji učenja, prvi korak ka mikroučenju

Najočiglednija karakteristika mikroučenja je njegova dužina, koja po pravilu ne prelazi 10 minuta. To ne ograničava i obim sadržaja učenja, posredovanih mikroučenjem. Učenje kratkih sadržaja učenja nije novost u pedagoškoj teoriji i praksi. Prednosti učenja sa manjim sadržajnim sklopovima su već dugo poznate u pedagoškoj teoriji. 

Temelje je postavio psiholog Hermann Ebbingahus krajem 19. veka. Sa takozvanom krivom zaborava je empirijski pokazao, da oni koji uče, u proseku zaborave oko 50 % novonaučenog već posle dvadeset minuta, a za mesec dana približno 80%, pod uslovom da nema nikakvih intervencija, sa kojima bi pokušali da spreče proces zaboravljanja, i nikakvih okolnosti, odn. događaja, koje bi taj proces pospešili (Shail, 2019). Ebbinghaus je sa empirijskim eksperimentima pokazao i da proces zaboravljanja možemo da ublažimo ili čak zaustavimo tako što onaj koji uči u kratkim lekcijama odn. komponentama u redovnim intervalima ponavlja materiju učenja.

Mikroučenje pruža znatno više nego što to važi za učenje kratkih sadržaja učenja, koje je usmereno na pamćenje. Pamćenje je samo prvi stepen na putu sticanja znanja i kompetencija, i na Bloom-ovoj lestvici kognitivnih sposobnosti je rangirano najniže. Mikroučenje uz odgovarajuće pedagoško planiranje (engl. instructional design) i uz smotrenu tehnološku podršku nudi širok spektar mogućnosti implementacije za postizanje ciljeva učenja viših kognitivnih nivoa*.

Koji su potencijali mikroučenja za efikasnije i uspešnije učenje i osposobljanje zaposlenih?

Prema postizanju ciljeva učenja, potencijale mikroučenja možemo da podelimo na dve grupe:

Prvo, mikroučenje u vezi sa mobilnim učenjem omogućava da postizanje primarnog cilja, koji važi za kratke sadržaje učenja, a to je pamćenje naučenog, bude efikasnije i uspešnije nego sa tradicionalnim pristupom ponavljanja sadržaja. Proces učenja kod mikroučenja sa upotrebom mobilnih uređaja teče  prilagođenije i po meri pojedinca, jer se on u miru može baviti ponavljanjem i utvrđivanjem materije učenja bilo kada i sa bilo kog mesta i koliko god puta želi. 

Drugo, alati i aplikacije, koji su ugrađeni, preuzeti ili dodati u (pametne) mobilne uređaje, značajno proširuju potencijale mikroučenja preko postizanja primarnog cilja pamćenja, i omogućavaju efikasnu i uspešnu realizaciju ciljeva učenja, koji su na Bloom-ovoj lestvici više rangirani. To su pre svega ciljevi, koji su vezani za primenu naučenog, evaluaciju različitih mogućih rešenja i podsticanje kreativnosti na radnom mestu**.  

Bogastvo tehnoloških mogućnosti, koje je raspoloživo ili dostupno na mobilnim uređajima omogućava široku paletu formata mikroučenja, od tehnološki jednostavnih do naprednijih (na primer video snimci, interaktivni video snimci, animacije, infografika, kvizovi, gamifikacije i simulacije, proširena i virtuelna realnost).

Izbor formata mikroučenja na prvom mestu zavisi od cilja učenja. Prilikom kreiranja mikro jedinice za učenje i pripreme gradiva za mikroučenje je potrebno pored ovih osnovnih smernica uvažavati i karakteristike ciljne grupe ili pojedinca, prirodu sadržaja učenja, raspoložive izvore, tehnološka ograničenja i slično.

Prednosti mikroučenja za zaposlene

Fleksibilnost u oblikovanju mikroučenja omogućava da u stvari bude korisno za sve segmente i nivoe obrazovanja i osposobljavanja, a njegove prednosti se najbolje ocrtavaju na osobama koje se osposobljavaju na radnom mestu, odn. koje se obrazuju na poslu.

Prednosti mikroučenja za učenje i osposobljavanje zaposlenih su sledeće:

• Relevantni sadržaji učenja su sa mikroučenjem posredovani u pravo vreme i na pravom mestu. 
• Mikroučenje omogućava zaposlenom fleksibilnost u izboru vremena i lokacije učenja (samo usmereno učenje). 
• Sa aktivnom upotrebom alata i aplikacija, mikroučenje podstiče razvoj digitalnih kompetencija. 
• Omogućava saradnju unutar grupa /timova za učenje i njihovo povezivanje.
• Omogućava iskustveno učenje i osposobljavanje.
• Zbog prilagodljivosti mikroučenja individualnim obrazovnim potrebama bez nepotrebnog uključivanja suvišnih sadržaja se smanjuje kognitivno opterećenje; rezultati osposobljavanja se brže pokazuju u dostignućima zaposlenog, a sve to poboljšava motivisanost za učenje i osposobljavanje.

Prednosti mikroučenja za organizaciju

Mikroučenje je dobar izbor i za organizaciju, koja na taj način osposobljava i obrazuje zaposlene, jer mikroučenje u poređenju sa tradicionalnim oblicima (kao na primer radionice, seminari, učenje iz štampanih gradiva) ima uočljive prednosti.

• Skraćuje vreme koje se koristi za učenje i osposobljavanje. 
• Omogućava brže postizanje ciljeva organizacije zbog mogućnosti brzog prilagođavanja osposobljavanja konstantnim promenama. 
• Skraćuje vreme pripreme i smanjuje troškove razvoja i izvođenja obrazovanja i osposobljavanja. 
• Skraćuje vreme odsutnosti sa posla, i sa time povezane oportunitetne troškove i organizacione poteškoće. Zbog učenja i osposobljavanja je radni proces znatno manje ometan.
• Doprinosi rastu digitalnih kompetencija zaposlenih, i tako poboljšava uslove za digitalnu transformaciju preduzeća.

Ograničenja mikroučenja

Navedene prilike, u kojima pojedinac ili organizacija učestvuju mikroučenjem, se svakako ne realizuju u punom opsegu u svakom slučaju mikroučenja. To zavisi od formata mikroučenja, njegovog svrstavanja u proces učenja, sadržaja učenja, karakteristika onoga koji uči i organizacije, kao i drugih faktora. 

Mikroučenje se u praksi često pogrešno razume, kao i sama predstava o nezahtevnosti njegove pripreme. Mikroučenje se tako često prepoznaje kao veoma privlačan oblik obrazovanja zbog niskih troškova, kome je vičan svako, ko zna da raščlani sadržaj učenja, i da te delove (komade) stavi u elektronski format, koji je dostupan sa mobilnim uređajima. Za kvalitetno formiranje jedinice za mikroučenje i izradu gradiva za mikroučenje je potrebno makar osnovno poznavanje problematike planiranja i razvoja programa e-obrazovanja i osnovno vladanje digitalnim alatima za kreiranje digitalnih gradiva za mikroučenje.

To potvrđuju i iskustva pilot uvođenja mikroučenja u postdiplomski predmet Trendovi inovativnog obrazovanja. Studenti su upoznavali mikroučenje ne samo pasivno, kao korisni izvor učenja, već i aktivno na osnovu sopstvenog iskustva prilikom izrade timskog zadatka. Konačni cilj timskog zadatka je bio da studenti samostalno izrade multimedijalno otvoreno gradivo za učenje, prema načelima mikroučenja, koje će pokrivati sadržaje učenja studijskog programa Inovativni menadžment u socijali i obrazovanju, pri čemu sve karakteristike i koraci izrade timskog zadatka moraju biti stručno potkrepljeni i opisani.

Mikroučenje takođe nije univerzalno korišćena strategija učenja. Svakako, mikroučenje nije primereno za kompleksne i komplikovanije sadržaje učenja, koje nije moguće kvalitetno predstaviti za nekoliko minuta. Mikroučenje takođe nije dobra strategija učenja za obrađivanje novih, još nepoznatih  tematika. 

Korišćenje mikroučenja zahteva značajan oprez, kada je deo sadržaja izvučen iz celine, i postoji opasnost da onaj koji uči neće prepoznati međusobnu povezanost i međuzavisnost pojedinačnih delova sadržaja učenja. U tom slučaju je potrebno pobrinuti se, da onaj koji uči ima dostup do drugih, sadržaja učenja, koji su povezani sa obrađivanom tematikom. 

* Bloomova revidirana taksonomija kognitivnih ciljeva učenja obuhvata šest nivoa kognitivnih sposobnosti, razvstanih od najnižih do najviših: pamtiti, razumeti, upotrebiti, analizirati, vrednovati, stvarati (Anderson i Krathwohl, 2001, Bregar i drugi, str. 131).
** Na veb stranicama ponuđača tehnološki podržanog osposobljavanja i stručnih udruženja, na primer Learning Guild i CommLab India možemo naći korisne savete i brojne primere dobre prakse mikroučenja.

Literatura
Bregar, L., Zagmasjter M., Radovan M. (2020). E-izobraževanje za digitalno družbo. Andragoški centar Slovenije. https://www.acs.si/digitalna-bralnica/e-izobrazevanje-za-digitalno-druzbo/ [dostup 1. 9. 2021]
Shail M S (August 02, 2019) Using Micro-learning on Mobile Applications to Increase Knowledge Retention and Work Performance: A Review of Literature. Cureus 11(8): e5307. DOI 10.7759/cureus.5307 [dostup 15.