DOBA Znanja

Takođe, u poslovnom svetu nalazimo, da (1) složenost zadataka eksponencijalno raste, (2) postojeća menadžerska kultura je kratkovida, ima slepe tačke, i često je kontraproduktivna, i (3) postoje generacijske razlike u pogledu društvenih i radnih vrednosti, koje snažno utiču na to, kako u takvim okruženjima radimo i rukovodimo. U tako zahtevnom okruženju, tradicionalni oblici liderstva, zasnovani na na strogim hijerarhijama, postaju sve zastareliji i neefikasni, i što je najvažnije, kontraproduktivni. Time što se lideri previše fokusiraju na nadzor i konačne ciljeve, a premalo na svoje ljude, otežavaju dostizanje sopstvenih željenih rezultata.

Zato su različiti autori i istraživači ustanovili, da se u budućnosti ukazuje potreba za novim stilom liderstva, koji se zasniva na saradnji po principu »svi zajedno«. Pre svega, autori koncepta »humble leadership«, koji smo na slovenački jezik preveli kao »skromno rukovođenje«, Edgar i Peter Schein  (2020) misle, da ukoliko želimo da organizacije budu efikasnije, da je potrebno kulturno preobraženje, da odnos između lidera i zaposlenih mora postati ličniji i kooperativan, i zasnovan na poverenju. Prilikom proučavanja koncepta »humble leadership« nam se otvara pitanje, zašto ne bi bio primereniji slovenački izraz »popustljivo liderstvo«, u vezi sa kulturnim kontekstom, u kome reč »popustljiv« u slovenačkom jeziku ima puno konotacija, koje prema našem mišljenju nisu najusklađenije sa kontekstom liderstva.

Bez obzira na izraz, činjenica je da nam je za potrebno kulturno preobraženje i izgradnju inovativnih rešenja, koje će zahtevati VUCA svet, potrebna nova paradigma liderstva. Iako su već postojali različiti oblici skromnog liderstva, onda kada su to zahtevali zadaci, sada smo zbog brzih promena i česte neefikasnosti postojećih rukovodstvenih pristupa ponovo pred odlukom, kako promeniti liderstvo da bi bilo što efikasnije, da bi ciljevi bili realizovani, zaposleni posvećeni, i da se na poslu osećaju dobro. Svesni smo, da će koncept skromnog liderstva verovatno naići na poteškoće pri uvođenju u individualističkoj, takmičarski orijentisanoj kulturi. Najteži deo će biti menjanje elemenata postojeće menadžerske kulture.

Kada pomislimo na odlične kvalitete lidera, prve stvari koje nam padaju na pamet su harizma, smelost i vizija. Ne bismo očekivali da na ovoj listi vidimo popustljivost, odn. skromnost. Uprkos tome, najsavremenija istraživanja ukazuju na efikasnost popustljivog, odn. skromnog liderstva, i dokazuju, da tzv. skromniji lideri imaju veći uticaj, više privlače ljude, i dobijaju više poverenja, poštovanja i lojalnosti, nego oni koji se oslanjaju na ego i moć.

Pojam skromno liderstvo (engl. Humble Leadership) predstavlja novi pristup liderstvu, koji se više zasniva na ličnim odnosima, nego na transakcijskim ulogama. Osnovni odnos između lidera i zaposlenih je personalizovaniji i kooperativniji.  Prema mišljenju autora (Schein i Schein, 2020), skromno liderstvo predstavlja proces stvaranja kulture, koji omogućava trajno i održivo napredovanje, jer se zasniva na dubljem razumevanju konstantno razvijajućih kompleksnosti međusobnih, grupnih i međugrupnih odnosa, koji zahtevaju preusmerenje našeg fokusa na proces grupne dinamike i saradnje.

Dakle, ključno je pomoći ljudima da osete da njihov rad ima svrhu / smisao, da su motivisani i puni energije, da na poslu mogu da daju sve od sebe. Skromni lideri aktivno traže ideje i jedinstvene dospinose zaposlenih, kojima služe. Tako stvaraju kulturu učenja i atmosferu koja podstiče zaposlene da postanu najbolji što mogu.

Naravno, moramo biti svesni da skromno liderstvo ne znači da lideri zauzimaju ponizan stav, i imaju nisko samopoštovanje, već je njihova odgovornost da povećaju vlastništvo, autonomiju i odgovornost zaposlenih – da ih podstiču da razmišljaju sami i da isprobaju svoje ideje.

U nastavku navodimo nekoliko ključnih karakteristika skromnih lidera:

• Rukovode skromno. Preusmeravaju pažnju od sebe, i usmeravaju se na doprinose i potrebe onih oko sebe.
• Imaju unutrašnju snagu. Biti skromen lider nije znak krotkosti ili nemoći, već velike unutrašnje moći. Najbolji lideri su spolja skromni, a iznutra samouvereni.
• Priznaju svoje greške. Svi lideri su ljudi, što znači da svi povremeno prave greške. Kada ste spremni da podelite svoje pogrešne korake i greške, dozvolite drugima da se dublje povežu sa vama. Skromnost je osobina koja omogućava drugima da vide vašu ljudskost.
• Traže doprinose drugih. Prvi korak, kada se obraćate drugima za doprinose, je da budete dovoljno ranjivi da priznate da vam je potrebna pomoć i uvid drugih – što je samo po sebi znak velikog karaktera.
• Prirodni su. Oni znaju koliko je važno biti priodan. Ista su osoba u privatnom i javnom životu, u svakoj situaciji, i kada sarađuju i komuniciraju sa različitim vrstama ljudi.
• Pozivaju na poverenje. Poznaju i razumeju značaj poverenja, i istovremeno su svesni da je poverenje – pridobiti ga, dati i izgraditi – osnov odličnog liderstva.
• Ophode se prema drugima sa poštovanjem. Dosledni su i disciplinovani u ophođenju prema drugima, poštuju sve bez obzira na njihov položaj, ulogu ili zvanje.
• Razumeju svoja ograničenja. Imaju samopouzdanja da prepoznaju svoje slabosti. Umesto da na svoje granice gledaju kao na pretnju ili znak slabosti, okružuju se drugima, koji imaju komplementarne veštine.
• Daju primer. Njihovo rukovođenje nije izraženo kao autoritet »jer sam šef«, već u svakom njihovom postupanju i reči.

Možemo da sumiramo da je u budućnosti nesumnjivo potrebno razmišljati o konceptu popustljivog, odn. skromnog liderstva, jer pozitivno utiče na rast i razvoj; podstiče doživotno učenje, posvećenost i zadržavanje  zaposlenih, i  doprinosi razvoju njihove odanosti i predanosti. Sa druge strane  pozitivno utiče na uspešnost zaposlenih kroz proces društvene infekcije i jača kreativnost podređenih jačanjem najvišeg nivoa psihološkog ugovora (Ding et al., 2020).

Kako razviti skromno liderstvo?

Da bi se razvile osobine skromnosti u ulozi lidera, potrebna je savest, srce, volja i razum; sposobnost samokritike i velike doze tolerancije, aktivno i afektivno slušanje, i  neutralno posmatranje. Skromno liderstvo ne predstavlja praćenje recepta i učenje novih veština; to je korišćenje veština koje ljudi već imaju, za izgradnju i jačanje odnosa sa ljudima, koje vodimo i pratimo.

Izvori:

1. Schein, E. H. in Schein, P. A. (2020). Ponižno vodenje, Celjska Mohorjeva družba.
2. Ding H, Yu E, Chu X, Li Y in Amin K (2020). Humble Leadership Affects Organizational Citizenship Behavior: The Sequential Mediating Effect of Strengths Use and Job Crafting. Front. Psycholology, 11 (65).