Dekan DOBA Fakulteta: Šta smo mogli do sada da naučimo?

U ovim nepredvidivim vremenima, brinući se kakve posledice bi ostavilo zatvaranje, kao način za ograničavanje koronavirusa, ne smemo zaboraviti na osnovne osobine čoveka. Svakako je jedna od njih prilagodljivost, i želim posebno da naglasim proces učenja. Udarci, koje nam je sve do sada prouzrokovala  pandemija, o čemu već možemo i da prosuđujemo, su ponegde već snažno promenili naše razumevanje problema, kao i delovanje. Jedno od područja, koje se za vreme našeg boravka u izolaciji snažno raširilo, su bile informacije iz medija svih vrsta: od onih, sa kojima su vlade želele da nas disciplinuju, pa sve do najrazličitijih teorija zavere i objašnjenja, da nas vlade zatvaranjem šetaju naokolo. U vreme, kada se u većini država (barem prvi talas) pandemija jasno gasi, statistika svakome razumljivo dokazuje, da je najbolja od poznatih strategija bila ograničavanje kontakata među ljudima, čak i na račun velike ekonomske štete. Svakako nas interesuju ljudski životi. Mereno na milion stanovnika, tu se sa najslabijom statistikom ističu države, u kojima je rukovodstvo na početku ignorisalo meru ograničavanja kontakata (SAD, Velika Britanija) i Švedska, jer nisu ograničili kontakte, i suočili su se sa zaražavanjem šire populacije.

Da je ovde Srbija bila mnogo efikasnija, govori i podatak, da smo u poređenju sa Švedskom, do sada imali na milion stanovnika samo dobrih 33% zaraženih, dok smo mnogo efikasniji bili u spašavanju života, jer smo u pogledu umrlih dostigli 6% švedskog nivoa.

U ovom delu Evrope, su u pogledu ekonomskih očekivanja naše oči uperene pre svega na Nemačku, kao glavnu evropsku ekonomsku velesilu – stanje privrede kod njih svakako uslovljava njihovo interesovanje za naše proizvode, a sa time i izvoz, koji je od izuzetnog značaja za rast BDP-a kod nas. U korist našim pozitivnim očekivanjima idu i trendovi skraćivanja puteva snabdevanja, gde naš region postepeno zamenjuje Istočnu Aziju, i povećavaju se prilike za naša preduzeća. Iako u nemačkom BDP-u automobilska industrija ne dostiže 5%, zbog njene međunarodne orijentacije za nabavku posrednih proizvoda u Srbiji ima relativno veći značaj, zbog čega se njeno opadanje brzo odražava na smanjenju zaposlenosti kod nas. I upravo toj industriji preti zastoj, a širi prostor će ovde zavisiti od uspešnosti nemačke vladine politike. Bilo kakve veće promene bi za nas mogle da budu problem, jer kao podizvođači teško možemo da prilagodimo postojeću tehnologiju i kapacitet drugoj industriji.

Takođe, kretanja na tržištu rada možemo teško da predvidimo. Ipak postoji određeni kvalitet zaposlenih, koga je period izolacije gurnuo u prvi plan, i možemo pokušati da ga okrenemo u svoju korist. Ne samo veća fleksibilnost u radu, već i nove tehnologije od nas sve više zahtevaju prilagođavanje digitalnom društvu. To dolazi mnogo ranije nego što smo predvideli, i od nas zahteva da postupamo sve odlučnije. Još za vreme zatvaranja su stručnjaci naglasili značaj ulaganja u znanje, a to je još važnije sada, kada vidimo, da će negativne posledice virusa još neko vreme uticati na ekonomiju. Preduzeća će zapošljavati opreznije, i biće više fokusirana na kandidate, koji će pokazati sposobnost korišćenja digitalne tehnologije u proizvodnji, u menadžmentu i u upravi. Zato sada ima smisla razmišljati o ulaganju u znanje, uprkos bar delimično neizvesnoj budućnosti, i na taj način srednjoročno steći prednost  na tržištu rada.